02.04.2019.

In Memoriam

Владимир Вучковић

директор

Отишао је изненада наш драги директор, пријатељ, колега и друг, велики човеки ретка добричина. Као да се сама зграда смањила ,,увукла у сама рамена“, јер је у њеном сваком делићу била присутна твоја фигура, спремна да све прегледа, обиђе и поправи.

Данас једнако тужне колеге, спремачице, административни радници, ученици, сарадници, знају да остају без онога који је стајао уз њих без остатка, спреман да учини и помогне. Данас се сви помало пресабирамо да се нисмо огрешили, брзоплето реагујући или да ли смо могли више да урадимо.

Влада је био директор посвећен школи, онако како то бивају посебни изабраници наше професије. Знао је Влада да је суштина наше професије у давању другом, у настављању у низ кроз наше ђаке што даје животу дубоки смисао не сводећи га на кратко и ограничено време дато појединцу.

Зато се Влада данас пресељава у наша сећања где ће становати дуго јер ће смрт имати тежак, готово немогућ задатак, да га одатле истисне.

Знао је Влада да вредимо онолико колико учинимо за друге, односно колико се у животу жртвујемо. Ту је наш драги директор претеривао. Он је имао срца за тројицу и зато његово то није могло издржати.

Знам да су последњи дани ударали из све снаге на твоју физичку природу.

Драги наш пријатељу, ништа та смрт не може јер изнад свега остаје чиста врлина. Буди без бриге: имамо кога да ожалимо! Умећемо то, јер ће нам у томе помагати твој достојанствен живот и достојанствен одлазак. Остаје онај твој карактеристични осмех који без обзира на заинтересованост и тешкоће учи да се увек мора бити на страни живота.

Ако ли се душе на последњем путовању чисте, онда ће твоја путовати лако.