Лука Перовић – најбољи спортиста у школској 2022/23.
Сваке године школска комисија прикупља податке спортских такмичења ученика који вредно и успешно тренирају и користе своје слободно време развијајући вештине и љубав према омиљеном спорту. А када је у питању љубав јер се воли оно што се ради или ради оно што се воли резултати су неизбежни.
Лука Перовић, ученик осмог разредa, понео je титулу најбољег спортисте оправдано и заслужено освојивши 290 бодова што је скоро 90 бодова више од другопласираног кандидата. Лука је дошао да обавимо интервју тачно и на време. Веома учтиво, бојажљиво али искрено је одговарао на питања што се касније претворило у опуштенији разговор.
,,Пливање тренирам од 4. године, док сам на прво такмичење отишао са 11 година. Зашто сам изабрао овај спорт? Зато што сам желео да научим да пливам а касније сам схватио да се осећам посебно и задовољно док сам у базену. Моји омољени стилови пливања су краул и леђно пливање.“ Овако је започео разговор са најбољим спортистом наше школе који је показивао смиреност и описивао своје успехе у омиљеном спорту.
Лука је освојио највише награда у леђном пливању. Прва награда се десила у Београду, на Врачару када је освојио сребрну медаљу са 11 година. У Скопљу, такмичећи се у категорији кадета, освојио је 2. награду – сребрну медаљу, Нептун куп 2021. године.
Посебно се поноси освојеном сребрном медаљом на Међународном такмичењу у Панчеву 2021. године у категорији леђно пливање на 100 метара. Бронзану медаљу је освојио на 400 метара – краул и бронзану медаљу на 200 метара мешовито пливање. На Сребрном језеру је учествовао на међународном пливачком маратону када је испливао 3 километра на шта је посебно поносан.
Његова жеља је да се и даље такмичарски бави пливањем и да једног дана представља Србију на неком европском, светском такмичењу, можда и да учествује на олимпијади.
Оно што га чини срећним и задовољним док тренира су другари које је упознао и који имају заједничку љубав према спорту. Поред пливања воли бициклизам, скијање, фудбал и кошарку.
За школске дане каже да су били и лепи и мање лепи. Није се осећао у школи скроз прихваћеним од другара из одељења, али је волео да се дружи са децом. Најбоља другарица му је Нина Нешић која га подржава у свему.
Жао му је што одлази из школе јер неће више видети наставнике, а баш се привикао на њих. Жао му је и неких другара са којима се разилази због нове школе, али се радује новим познанствима и новим школским изазовима и искуствима.
Подршка породице му је увек била на првом месту и много га мотивише за нове успехе. За себе каже да је срећно и задовољно дете.
На самом крају разговора рекао је: ,,Много сам се обрадовао када сам сазнао да сам баш ја изабран за најбољег спортисту у школи. Нисам веровао уопште.“
,,Али увек треба веровати у себе и никада не одустајати!“
Разговор и са Луком је протекао у веома лепој атмосфери препуној топлих дечијих жеља, понетих успомена, задовољног дечака из ког исијава спремност за нове подухвате и успехе.
Луки желим срећу и много освојених медаља у свом омиљеном спорту!
Гордана Радојевић, директор
