Колектив Основне школе „Марко Орешковић“ овог августа упутио се на студијско путовање у Босну, са жељом да истражи лепоте природе, продуби међусобне везе и односе, али и да се подсети важних историјских чињеница и места страдања.
Први дан био је посвећен посети Спомен-подручју Јасеновац. Са дубоким поштовањем и тишином пришли смо споменику „Цвет“, симболу страдања недужних жртава током Другог светског рата. Шетња кроз Меморијални комплекс подсетила нас је на трагичне последице мржње и потребу да се негује култура сећања. За многе од нас, то је био најемотивнији део путовања који је оставио снажан утисак. Спомен-подручје Јасеновац, место је дубоког поштовања и тишине. Посета логору била је емотивна и потресна. Подсетили смо се страдања недужних жртава у Другом светском рату и важности очувања сећања на ту трагедију. Стајали смо пред цветом — спомеником који симболизује патњу, али и наду, и у тишини одали почаст свима који су страдали.
Следећег дана упутили смо се у зелене дубине Босне, ка Националном парку Уна. Уз пратњу локалног водича, који је својим хумором, енергијом и знањем учинио туру незаборавном, уживали смо у истраживању природних лепота овог краја. Река Уна, са својом јединственом тиркизном бојом и мирним током, пленила је пажњу свих присутних.
Посетили смо и два велелепна водопада — Мартин Брод и Штрбачки бук. Мартин Брод, са бројним слаповима и зеленилом које га окружује, изгледа као сцена из бајке. Штрбачки бук нас је задивио својом снагом и лепотом — моћна вода која се обрушава у дубину оставила је све без даха. На путу смо посетили и манастир Рмањ, на самој утоци реке Унца у Уну, који је подигла краљица Катарина, ћерка деспота Ђурђа Бранковића у XV веку. Самом својом архитектуром дворца вратио нас је право у време краљева, круна и пркосних борби за очување хришћанства.
Последњи дан посветили смо сусрету са чаробним градом Бихаћем, његовом богатом историјом и мистичном лепотом. Окружен зеленилом и планинама, Бихаћ нас је дочекао са својим старим градским језгром и прелепом реком Уни, чија нас је тиркизна боја оставила без даха. Уна је симбол живота овог краја — мирна, али моћна, чиста и пуна живота. Баш као и сами Бихћани, како смо од водича сазнали да је правилан назив за становнике овог магичног града.
Наше малено тродневно путовање било је испуњено знањем, смехом, утисцима и заједништвом. Уз природу која одузима дах и историјске моменте који подстичу на размишљање, вратили смо се кући обогаћени новим искуствима и дубљим разумевањем културног и природног богатства нашег региона. Посебном продубљивању веза које нас спајају допринела је и свечана вечера на којој смо, уз живу музику, заборавили на све стеге и проблеме и играли докле год су нас ноге носиле.
Ово студијско путовање било је више од обичног излета. Било је то путовање кроз историју, природу и емоције. Са собом смо понели не само фотографије, већ и дубље разумевање нашег културног и историјског наслеђа, као и снажније осећање заједништва, што је прави поклон за један колектив, који су нам уприличиле директорке Гордана Радојевић и Ленка Јокић.
Колектив Школе
