На крају сваке школске године школе бирају ђака и спортисту генерације.
У школској 2024/2025. години наша школа није имала тежак избор – Мила Цвјановић је убедљиво победила на оба избора.
Мила је рођена 2010. године у Београду где живи са мајком Миленом и оцем Горчином. Ту су још два млађа брата, такође ученици наше школе, добри и вредни ђаци.
Ова тиха и радна девојчица истакла се већ у петом разреду својом марљивошћу и скромношћу. Када сам на крају првог полугодишта петог разреда питала родитеље како она све постиже и да ли јој они помажу, рекли су ми да Мила све ради сама. Они су јој, свакако, подршка, али своје обавезе Мила организује и извршава без ичије помоћи. На крају осмог разреда поновила сам питање и добила исти одговор. Ипак сматрам да је улога родитеља у стварању радних навика сваког детета, јако битна. Родитељи су ти на које се дете угледа док гради своју личност, а радне навике, скромност и поштење, су највредније наслеђе које дете добија од њих.
У току школовања Мила се такмичила из физике, биологије, математике и ликовне културе и свуда је постигла запажене резултате. На такмичењу из физике стигла је до Републичког нивоа такмичења.
У оквиру изложбе „Природа и језик“ (коју су ученици наше школе посетили крајем септембра и у новембру2023. године) у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану организован је наградни конкурс „Дај назив инсекту, будимо мали истраживачи“. Наши ученици су се радо одазвали и осмишљавали имена на српском језику врстама инсеката који имају име само на латинском језику. Међу три награђена ученика нашла се и Мила Цвијановић која је Phymata-у crassipes назвала Балска стеница. Критеријум у избору је била креативност и иновативност аутора у предлогу назива инсекта.
Поред редовне, Мила је успешно завршила и Музичку школу ,, Јосиф Маринковић“, одсек гитара.
Док је гледала Олимпијаду, заволела је атлетику и пожелела да и она тренира. Уписала се 2019. године у Атлетски клуб ,,Младост“ у Земуну и почела вредно и марљиво да тренира. Успеси су почели да се нижу пре две-три године и Мила је постала власница многобројних диплома и медаља на такмичењима. Издваја се освојено друго место за школу на Међуокружном такмичењу у скоку увис у Новом Саду (1,50 м) и треће место за клуб на државном првенству у скоку удаљ (5,16 м).
Каже да није имала одређене узоре када је почела да тренира и да ју је привукла сама атлетика, краљица свих спортова.
Лако је уклопила многобројне обавезе. У основној школи редовна је била на часовима, термини у атлетици су били фиксни због осталих такмичара, а у музичкој школи је могла да се договори са професорима око термина. У међувремену је било времена за учење. ,,Поклопило се да имам времена за све“, каже она.
Било је времена и за дружење са вршњацима, екскурзије, мале ђачке несташлуке.
Док ово пишем, Мила се већ уписала у Девету гимназију ,,Михаило Петровић Алас“. Желимо јој све најбоље и сигурни смо да ће и даље бити успешна, вредна и добра, као што је код нас била, и да ће бити инспирација млађим ђацима.
Одељењски старешина,
Нада Гајић