Корисне информације за родитеље

objavljeno u: Обавештења | 0

Организација наставе

  1. КЛАСИЧНА НАСТАВА– подразумева рад у две смене (пре подне и после подне), са матичним учитељем
  2. ЦЕЛОДНЕВНА НАСТАВА– облик наставе који се организује за прва два разреда основне школе. У истом одељењу раде два учитеља који предају предмете распоређене око српског језика и математике.

Током боравка у школи, ученици завршавају све своје обавезе и кући одлазе без домаћих задатака и школске торбе. Целодневна настава има задатак да успостави равнотежу између рада, одмора, рекреације и слободног ученичког стварања.

 

  • Од 3. разреда ученици настављају да похађају редовну наставу само са једним учитељем уз могућност организовања продуженог боравка.
  • Од 5. разреда избор другог страног језика: немачки, италијански и руски језик

 

Зрелост за полазак у школу

 Година пред полазак у школу сматра се периодом интензивног развоја и то емоционалног, социјалног, интелектуалног и моторичког. У предшколском периоду деца савладавају нове вештине, нека се по први пут одвајају од родитељa, а у оквиру припремног програма за полазак у школу срећу се са задацима за вежбање графомоторике и пажње. Већина деце до поласка у школу савлада вештину читања и писања. Међутим, ако дете зна да чита, пише или рачуна не значи да је спремно за полазак у школу.

Интелектуална зрелост детета се односи на одређени ниво интелектуалних функција као што је опажање, говор, памћење, увиђање односа између узрока и последице, пребројавање конкретних предмета, схватање евидентних законитости између одређених појава. Пре поласка у први разред дете не мора да зна да чита и пише. Читању и писању ће га најправилније научити учитељица, јер се може десити да је те стечене вештине дете савладало неправилно, па је потребан додатни напор да се стечене навике исправе. Али графомоторичке и језичке способности детета је потребно вежбати на други начин, као и способност логичког резоновања. Нпр. кроз игру, са малишаном разврставајте, одузимајте каменчиће, у продавници бројите киви, банане и мерите, како би дете стекло појам о тежини и мерењу. Уочавајте промене у природи, коментаришите, запажајте боје. Наведите дете да самостално прави компарације шта је веће или мање, да се оријентише у простору (горе, доле, лево десно,  шта је испод, изнад итд.) и времену (годишње доба, недеља, дан, учите га на поквареном часовнику да очита време, повезујте са делом дана када се нешто ради- руча, одмара, иде у шетњу…). Уместо да га учите писању боље је да дете вежба графомоторику кроз бојење бојанки дрвеним бојицама, или да слаже слагалице већег броја делова примерних узрасту. Играње кликера, резање оловке, али и брисање посуђа и прашине, савијање салвета итд. такође подстичу развој ситних мишића прстију и шаке. Могу се правити кућне словарице па се играјте речима или „ на слово на слово“.

Важно је да дете стекне своју самосталност у породици, што значи да треба самостално да се обуче, сложи своје ствари, намести кревет, обави хигијенске навике, спава у засебној соби или кревету.

Родитељи би требало да му дају једноставне обавезе као што су одлазак у оближње продавнице и куповину два- три артикла, (хлеб, млеко, новине). Са шест- седам година већ би требало самостално да се облачи, везује пертле, чешља.

Социјална спремност за полазак у школу односи се на могућност стицања специфичних облика понашања потребних за успостављање и одржавање друштвених веза. То значи да је дете спремно да ступа у контакт са непознатим, али уз опрез, а не страх, да продубљује већ постојећа другарства у дворишту или код куће, да је спремно и да узима и да даје играчке другој деци, дели ужину, да до краја одгледа дечји филм у биоскопу или позоришну представу примерену узрасту. Социјална зрелост подразумева и постојање усвојених културних навика, као што је коришћење речи „ хвала“, „ молим“ као и поштовање туђег времена.

Скупљање, прављење и сређивање збирки сличица (фудбалера, јунака из цртаних филмова, животиња) помаже у успостављању боље комуникације и сарадње са другом децом.

Бавите се дететом, имајте времена за њега, показујте му да га волите, дружите се и омогућите му да се дружи са другом децом. Играјте се што више са њим,  јер се кроз игру и дружење највише учи. Подстичите његову радозналост, читајте му књиге, причајте приче, подстичите га да вам својим речима преприча филм, причу или представу.                 Нека искаже оно што мисли и осећа. Омогућите му да савлада што више вештина, јер је за добар старт у школи важна и моторичка спретност. Играјте се са њим лоптом, цртајте разнобојним кредама. Водите га на базен, научите га да плива. Биће самопоузданији и сигурнији.

Створите услове да може да износи своје претпоставке и запажања, да може да погреши и да му се ви због тога нећете подсмевати.

Свако дете у предшколском узрасту има толико тога да вам каже, а да ли ће вам рећи- зависи од тога какав сте слушалац.

 

Да би дете спремно дочекало полазак у школу обезбедите:

Здраву породичну атмосферу

Пуно љубави

Мноштво заједничких активности

Довољно игре

 

Пар корисних савета  –  не може да шкоди!

 

Ствари које родитељи треба да чине:

  • Играјте се школе са дететом
  • Подстичите оно што је добро урадило
  • Помозите му у формирању хигијенских и радних навика
  • Брините о његовом здрављу
  • Сарађујте са учитељицом
  • Испуњавајте обавезе према школи
  • Критикујте одређено понашање, а не личност детета
  • Подстичите дететову радозналост и постављање питања
  • Будите УЗОР детету

 

Ствари које родитељи не треба да чине:

  • Не цепајте детету листове из свеске
  • Немојте решавати задатке уместо њега
  • Не подстичите учење за оцену
  • Не условљавајте поклоне успехом у школи
  • Не кажњавајте дете због неуспеха
  • Никада немојте рећи детету да је поставило глупо питање
  • Не поредите дете са другом децом
  • Не испољавајте сопствене страхове и дилеме пред дететом
  • Никада не оговарајте учитеља пред дететом. Рушећи туђи ауторитет, рушите ауторитет као појам, па свакако онда и свој властити.

 

Кад год вам се укаже прилика, загрлите своје дете!

 

Чекамо Вас…

 

ОШ ,, Марко Орешковић“; Нови Београд; Отона Жупанчича 30; Тел. 319-20-32, 319-20-33;

www.markooreskovic.edu.rs – Нови сајт у раду.

www.osmarkooreskovic.edu.rs – стари сајт и више се не ажуррира